ПИСМО АЛЕКСАНДРУ ИВАНОВИЧУ
Драги Александре Ивановичу, чуо сам да скупљаш паре и да си већ накупио тридесет пет хиљада. Чему то? Зашто скупљати паре? Зашто не поделити то што имаш с онима који немају чак ни за панталоне? И шта су то уопште паре?
Проучавао сам тај проблем. Имам фотографије новчаница које су најчешће у оптицају: од рубље, три, четири, чак и од целих пет рубаља. Чуо сам да постоје новчанице које садрже у себи одједном 30 рубаља! Али зашто бих скупљао паре? Ја нисам колекционар. Одувек сам презирао колекционаре, који скупљају марке, пера, дугмад, џепне сатове итд. То су глупи, тупи и сујеверни људи.
Знам, на пример, да такозвани "нумизматичари", то су они који скупљају паре, имају сујеверни обичај да их стављају, шта мислиш, где? Нити у сто, нити у кутију, него... на књиге! Како ти се ово свиђа? А може човек лепо да узме паре, пође с њима у радњу и замени их, рецимо, за супу (постоји такво јело) или за сос од ципала (то је такође нешто попут хлеба).
Не, Александре Ивановичу, ти си паметан човек готово као и ја, а скупљаш паре и не мењаш их за разне друге ствари. Извини, драги Александре Ивановићу, али то је глупо! Ти си једноставно оглупавео живећи у тој провинцији. Мора бити да немаш с ким да разговараш. Шаљем ти своју слику да бар гледаш испред себе паметно, напредно, интелигентно и лепо лице.
Твој пријатељ Данил Хармс
No comments:
Post a Comment