Ššš... Violeta Ivković

Ššš...

U ladicama od trešnjevog drveta sećanja.
na grudima Šćućurena Šaptala.
Rukohvat im prsten od inja. Zarobi kožu na tren,
pa se otopi pod prstima.
uŠnirana maŠnica od bosih kolena.
Neprozirno je drvo. Beli se kao cvet treŠnje
i rumeni kao zvončići ploda.
u zamrŠaju krila ŠuŠka tiŠina.
Okačim ih o uho da osluhnem.
tihuju pobeglice u koŠtici.
Pođem od zapretanih spomena. Zacvili lisnata grančica.
Šumori čarŠav, Šarenica raŠita.
Javor je procvao, zanjiše peteljkica.
i Šljiva je ruža, a ti samo minđuŠica.
Orah je eolska harfa, zatreperi skrita struna.
tiŠe, vetar u kroŠnji bluz svira.

Svučem peteljku s uha, raskinem.
trešnjicu divlju, samonikla sećanja.
Zagrcnem se jednim, pa drugim zrnom.
Ššš...

Created with ♥ by #VioletaIvkovic :)|

Share